Priče od porculana

Zbir­ka cr­ti­ca iz sva­kod­nev­no­ga ži­vo­ta au­to­ri­ce Mir­ja­ne Pešec obuh­va­ća pro­plam­sa­je misli ili do­ga­đa­ja u kro­no­lo­škom sli­je­du od svib­nja 2015. do svib­nja 2022. Do­mi­nan­t­na potka tek­sto­va iz na­ve­de­nog raz­dob­lja misli su i us­po­me­ne koje ot­kri­va­ju au­to­ri­či­no du­hov­no tkivo, u njemu do­mi­ni­ra­ju nje­žnost i lje­po­ta. To je oso­bi­to važno is­tak­nu­ti zato što je kon­tekst koji ob­je­di­nju­je krat­ke tek­sto­ve sve prije ne­go­li lijep – du­go­go­di­šnja borba i su­ži­vot s rakom.

„Ja i moj rak nad­mu­dru­je­mo se više od dva­de­set go­di­na”, kaže au­to­ri­ca. Ona ne iz­bje­ga­va či­nje­ni­ce, ne zat­va­ra oči, ne iz­bje­ga­va stvar­nost. Jed­no­stav­no gleda opa­koj bo­le­sti u oči i na­sto­ji ži­vje­ti. Po­je­di­no­sti koje je u svoje sje­ća­nje ug­ra­vi­ra­la;Mir­ja­na Pešec iza­zi­va­ju nje­žnost i sjetu. Pri­zi­va­ju u či­ta­te­lje­vu svi­jest us­po­me­ne istog os­je­ćaj­nog tim­bra. Ova je knji­ga i sa­moi­s­cje­lju­ju­ća, pouč­na. Ži­vot­na se snaga ne rađa s nama, nego se st­je­če, iz­vi­re iz tre­nin­ga duha i ti­je­la. Vje­ru­jem da se me­to­do­lo­ška os­no­va za taj tre­ning može na­zri­je­ti u ovim tek­sto­vi­ma.

Što se tiče je­zič­no stil­skih oso­bi­to­sti tek­sto­va ob­jav­lje­nih u knji­zi, treba is­tak­nu­ti nji­ho­vu jed­no­stav­nost i pro­hod­nost. Au­to­ri­ca ne po­se­že za ki­će­nim stil­skim fi­gu­ra­ma. Naj­sna­žni­ji i na­ju­vjer­lji­vi­ji sti­lem ovdje je is­kre­nost i pro­živ­lje­nost sa­dr­ža­ja koja ni­ko­ga ne os­tav­lja hlad­nim. Zato vje­ru­jem da će knji­ga lako naći put do či­ta­te­lje­va srca i uma. Mir­ja­nin us­pjeh u st­je­ca­nju ži­vot­ne snage krije se u jed­noj nje­zi­noj re­če­ni­ci koja du­bo­ko od­zva­nja u mojim mi­sli­ma: „Jako je dobro, još uvi­jek imam želja.”

(dr. sc. Lu­ci­ja Pu­ljak)